https://www.youtube.com/watch?v=gbJmnArC9Bg

Живот има своје моменте, привлачне и неодољиве.
Али и оне друге, не тако пријатне тренутке.
Ноћи тешке, суморне, дане сиве, уморне.
Када невоље те загрле и стежу да те угуше.
Када седиш окружен људима, а опет тако си усамљен.
И не знаш где се крије тајна твоје судбине.
Знаш да сутра је једино сигурно што те чека.
Али за душу која пати - зора тако је далека.
Застанеш и погледаш осмехе на људима.
И на помисао да су лажни нешто стегне те у грудима.
Кажеш себи да је истина једино што вреди.
А да све што сија, сем Сунца, на крају избледи.
И скапираш да бираш да луташ овим светом.
Да бираш да луташ, а да не знаш своје место.
Да боли те често, да боли скоро увек.
То што усамљен си увек и што саздан си од туге.
Али погледај се само како си чист као суза.
Искрен као суза - чиста супротност људима.
Којима само стало је до пролазног, теби тако провидном.
Теби јединственом, човеку обичном!