Nije mangup dripac, nisu to ova đubrad što se danas šetaju gradom. Mangup je domaćinsko dete, bre, što kaže:
Ljubim ruke, komšija i trkne po kilo šećera kad ustreba. Mangupi su vaspitana deca, spremni za život. Nisu pičke. Nisu cinkaroši.
Imaju čuku, vole sport, malo 'oće da se pobiju, i da ukradu nekad. Jer, kad nemaš moraš nešto i da digneš. Al' da ne boli.
Mangupi su sa toliko šarma živeli svoje parče života, ne robujući formama kojima smo mi ostali i nesvesno služili iako nam često nije bilo po volji.
Znam da su pravi, simpatični mangupi spremni da priskoče u pomoć kada niko drugi ne bi, imaju svoj kodeks koji je u mnogome...
...čistiji od kodeksa uštogljenih neporočnika.
Znam da je mangup duhovit bezbrižnik, kome i nije suviše stalo da ga vole. I znam da je mangup prozreo život, koji je odustao od njega...
...shvativši da sa mangupom nema baš nikakve šanse.
- via Dušan Prelević