Kажу да сам дивљак, јер браним своју кућу, јер ценим Часни крст и своју крсну славу, руке ми завезаше, на устима катанац, ал` се и даље поносим што сам Србин и Балканац.

Никоме не дајте
Да лије нашу крв;
Зато што је српска.
Миром на рат идите
И ратом мир чините.
Љубављу на љубав идите,
Али крвљу - крв српску браните!

Србија - Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим. Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.


"Kад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа - на бајонет, кад ти сломе нож - на руке, кад ти поломе обе руке - на зубе, кад ти избију и последњи зуб, све док мрдаш, док те има - нападај! Кад те смртно погоде, гледај да им паднеш насред пута, да те заобилазе, прескачу, склањају - да им мртав сметаш" Све док буде имао ко да положи свој живот за Мајку Србију,она ће живети. Живела Србија!


"И гинућемо,гинути славно-Ил' мачем пресећи Гордијев чвор.
Изгинућемо:али слободни-Јер Србин неће да буде роб!
..Тамо далеко, на светом гробљу-Потражићемо Живот ил' гроб!"


Боје више и не видим, нити чујем ветра звук, умире ми моја земља, настао је општи мук, ни деца се сад не смеју, 'нит се златно сунце рађа, и ја сам ти жив умро, душа плови као лађа. ''Aли мајко у све свето данас теби заклињем се да ћу дати све од себе и на крају вратићу се, вратићу се на Косово, Црну Гору и Крајину, нико неће да ми отме моју земљу најмилију''

Грешили смо, и испаштали смо.
Увредили смо Господа Бога, кажњени смо.
Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама.
Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени.
Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без
Божјег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе...